Еду-исповест

 Досадило ми да пишем увек исте сажетке и есеје по наруџби бирократа. Нека овај пут буде поетска и рефлексивна радна биографија.

 .... Баш као на поклон неком свом

На Савиндан 1964. у старом породилишту у Бачкој Паланци, кажу, дођох на свет.  Данас је Паланка знатно већа, али породилиште нема. Тај Савиндан је моје посебно обележје, мада сам после сазнала да је то био преурањен долазак на свет - мама повукла канту са угљем и за њом оста леден траг. Тог пролећа Дунав се излио па сам прве месеце свога живота, провела у Босни, на Уни, код маминих. Док нисам кренула у школу, сваке године ме остављала код својих по пар месеци не би ли олакшала себи посао у фабрици и пролећне радове на њиви. Тих боравака на Уни се не сећам, али када ми неко помене детињство увек га везујем за Босну и Уну. Удес је хтео да се Уна 90-их прошлог века улије у Дунав - сад су мамини углавном код нас и око нас. Неко ми је затурио детињство. Када смо пре пар година носили баку да је, по њеној последњој жељи, сахранимо уз мужа, са њом је похрањено и моје детињство на једној брини изнад потока који се улива у Уну, надомак Срба.

Основне школе се не сећам ваљда зато што данас у њој радим. Некад се звала Веселин Маслеша, од милоште звана Веселинка.  Лепа зграда сама по себи - бивши римокатоличка самостанска женска школа, тзв. клостер. Дисциплина је у то време, па и на почетку мог радног века одговарала некадашњој намени зграде. Не сећам се кад је та дисциплина почела да личи на поправни дом, али одавно избегавам одморе да ме неко не сруши у ходнику. Када сам ја ишла у школу, било је по 5 одељења, данас их има 3 - 4, а становника дупло више. Не разумем. Ко или шта се множи кад деце нема? Себичност?

Методологија менталног склопа

Средњу сам завршила по Шуваревој реформи: 9. и 10. па онда усмерење - културолошки-библиотекарски смер. Нисмо имали уџбенике у том усмерењу, већином су нам диктирали. Али, те свеске боље су од многих данашњих уџбеника ако занемарим сопствени рукопис и опсесивно цртање очију по маргинама у том периоду. Много пута сам их преврнула кад сам почела да радим: и Историју писма, и Историју филма, и Савремено културно стваралаштво, и Психологију... Можда је то један од разлога што у свакој прилици браним добру класичну школу која се заснива на паметним и досадним предавањима, па ако је потребно - и диктирањима. Највише различитих видика отворила ми је баш школа која се на томе заснивала захваљујући занимљивим предметима, новим информацијама којима су ме засипали и инспирисали да мислим о записаном. Никада више нисам тако интензивно обилазила галерије, позоришта, биоскопе, разгледала изложбе и распредала о позоришту, компарацијама књиге и филма,  ноћу читала забрањене књиге да би их проследила другима, исто тако гладнима читања... Чврсто сам уверена да успешан ђак не зависи од методологије коју владајућа педагошка теорија форсира, него од сопственог менталног склопа. Некима је све досадно, а некима је све глад и истраживање - то је цела мудрост. Неки уче и воле да уче, не бирајући средства, а неки се муче и друге муче.  

Сновање мајстора старих заната

Сви су ме везивали за књигу и књижевност још од основне школе, само ја себе не. Мислила сам: шта ту има да се студира - читаш! Зато сам пожелела да студирам примењене уметности, али пошто их у Новом Саду није било, покушала сам около-наоколо, преко Академије, па да се пребацим после у Загреб на ентеријер. Није ми успело, али сам зачудо прошла чак два круга пријемног. Није било довољно, постојала су три. Филозофски факултет за нас је био нека врста природног наставка средње школе, те у другом уписном року упишем шта је остало непопуњено на Филозофском - историју. Никако ми није легла политичка историја, без задршке на догађајима, бездушно прелећући деценије и године, па сам следеће године попила своју судбину - уписала оно за шта сам мислила да нема шта да се учи -књижевност. Испоставило се да има шта да се учи. Две године сам читала по књигу дневно, било које литературе, да надокнадим изгубљено. Убрзано студирала и стекла трајну деформацију - од белетристике ретко шта могу читати има већ 15-20 година. Започнем и оставим, све ми то већ познато, или недовољно добро. Читам само оно за шта је потребна оловка у руци и оно од чега не могу да седим, него ме узнемирује и носи. Радњу не пратим никад, него мисаони ток аутора.

Да поново уписујем факултет, то никад не би била јалова наука као што је књижевна историја и наука о књижевности - за то су нас, наиме, спремили. Уписала бих нешто опипљивије, бар чисти језик - код нас су српски језик и српска књижевност, као нигде у свету, две одвојене катедре. Да ми је ова памет, наравно да бих ишла за својим првобитним сном - примењеним уметностима. Можда отуда станка од скоро три године пред крај факултета. испразни то јаловљење. Отуда и интересовање за средњовековну културу: књига средњег века је спој свих уметности, и примењених. Чини ми се чак и да пева. Па повез, ијао, који упошљава и руке и памет; где видиш шта си створио већ на крају дана! Недостаје ми неко рукотворачко стварање. За повез ми било касно, па сам почела да шијем завршила и курс ткања. Још нисам сашила ниједну књигу, али сам штошта изаткала и без разбоја. Но, сновање ми слабо па се нити распрше.

Промене долазе изнутра

За све године студирања нисам ни помислила да ћу да радим у школи. То ми је био посао тек мало бољи од свратишта на аутобуској станици. Отприлике као да ме неко врати на дечију памет. Помишљала сам на библиотеке, истраживачко новинарство, архиве... никада, али баш никада, на школу. Поред одбрана и заштита, педагогија и психологија, најгори предмет на факултету ми је био методика. Хоспитовање сам доживела као непатворену манипулацију децом. А запослих се од прве у школи и остах ту до данас. Брзо сам се свикла да мисија није везана само за оно што волимо или оно што радимо, него за оно што собом носимо. Више је ствар карактера, него посла. А карактер ми је такав да не могу двапут исто радити, а камоли годинама. Можда зато уносим промене и себи и другима. Посао никад нисам променила, ако не рачунам да сам предавала и веронауку и да сад радим у школској библиотеци. Све је то школа. После неких пет година покушала сам да пређем у средњу школу на први расписан конкурс, промене ради. Остала сам потпуно запањена одговором директорице да колеге, које ме, иначе, сви листом хвале јер препознају моје ђаке, никако не би волеле да ме имају у својим редовима. То је заиста горко искуство кад схватиш да те тапшу по рамену и честитају на рударски обављеном послу, али никако не би волели да се нађу с тобом у истом радном окружењу. Можда зато никад нигде нисам покушала тражити другачији посао. Правила сам промене изнутра, не мењајући место.

Посао бира људе

Кад сам почела да радим, дневник нисам знала ни носити, камоли уписати. Боље сам знала падеже у руском језику, него у свом, а за неке појмове из граматика основаца никад у животу нисам чула. Толико о факултету који нас спрема за школе. Уместо да викендом или бар на распустима завршавам Богословски институт који сам уписала, учила сам граматику, методику, педагогију... пуних пет година. Тад сам већ била толико затупљена прегледањима састава, контролних и свега осталог  да сам почела да размишљам како да наставим школовање и окрепим мало ум. Тако дођох до постдипломских студија и усмерења на средњи век. Негде у то време, с одласком старог директора у пензију, докопах се и школске библиотеке. Сад сам уверена да посао бира људе - као да сам цео живот била у библиотеци. Кад ми је један бивши ученик једном дошао у кућу, само је прокомнетарисао: Код вас свуда као у библиотеци. Па, да, и ја сам тога постала свесна. И није толико важно да ли се баш стално чита и чита ли се колико би хтела и колико другима изгледа. Важно је да се стално нешто око књиге дешава, макар брише прашина кад ниси ни за шта друго. Библиотека као тоталитет.  

Вероватно ћу из библиотеке у пензију, мада бих радо копала и по неким архивама од значаја, и ситнила слова по неким институтима. Што мање људи, што више папира! Није то зато што не волим људе, нити зато што не умем да пренесем знање, па ни зато што немам довољно такта, а немам га, него зато што знам да људском могу боље служити посредно, бавећи се нечим њиховим, ако је могуће - без њих.

Модри своде, не играм

Свашта бих могла привремено и по принуди радити, и радила сам. Најгори посао који сам радила јесте у фабрици воћа једног лета у Италији. Због људи, не због посла. Најнеморалнији посао који сам радила јесте држање приватних часова, јер то потпуно обесмишљава школу. Једно, ипак, никада не бих могла радити - односе с јавношћу! Некако сам навикла да читам, и кад идем, и кад само посматрам. Односи с јавношћу траже да се игра, а ја не знам да играм. Видим свачије кораке, знам и шта играју и какав траг остављају, али не умем да поновим, а ни не желим. Увек сам у искораку, раскораку, мимоходу, па и у празном ходу. Тешко пратим друге, а и други мене. Никада , па ни у времену где је тимско уигравање постало животни принцип, то нисам сматрала ни фалинком, ни предношћу, него, једноставно, обележјем. Док се уигрваша, ко зна колико сопствених корака и путева изгубиш. Бар онолико колико и ја губим кад сам у раскораку. Све се то некако нивелише.  

Тако, као потпуно одсуство смисла за очекиване и научене кораке у складу са неким општим ритмом, треба схватити и овај покушај записивања еду-одисеје. 

                     ПОСЛОВИ  У  ШКОЛИ

Work History
Sep 2000 - Present

школски библиотекар

ОШ "Свети Сава"

По нашем обичају библиотека је било место за подмиривање норме без које су остајали најпре наставници руског језика. Када сам једном приликом питала директора да ми да бар неколико часова библиотеке, отворено ми је рекао да то место чува за ћерку колеге-директора друге школе. Зато, кад је отишао у пензију - библиотека је била моја, и то цела. Затекла сам је у хаосу какав се може очекивати кад човек у библиотеци стално ради привремено: несређени фондови, погрешно вођене књиге, недовршени каталози. зато сам првих неколико година радила често до ноћи да је средим, направим ревизију... Тако сам ушла потпуно у чаробни свет библиотекарства, тражећи помоћ и знања у градској, матичној библиотеци у Новом Саду. Библиотеци Матице српске и Народној. Убрзо сам је модернизовала, најпре набавком софтвера за електронску обраду података и електронске каталоге Винајзис. У доградњи школе и опремању 4 нове учионице издејствовала сам да изнад њих буде простор за савремено опремљену библиотеку са рачунарима, приступом интернету, архивама, модерним дидактичким средствима. Још само да их сви користе! 

Током рада у библиотеци предузела сам и радила:

  • водила библиотечку секцију која је помагала око физичког уређења фондова, рада са корисницима, прављења изложби, преузимања улоге прес-центра у важним догађајима у школи итд.
  • организовала инструкционе семинаре за школске библиотекаре општине на којима су гости били представници МП, универзитетских библиотека, Матичне библиотеке;
  • учествовала у оснивању стручног друштва школских библиотекара 1997. године;
  • као вечити потпредседник Друштва спровела низ акција на побољшању статуса школских библиотекара и третмана школских библиотека;
  • учествовала на конференцијама и саветовањима библиотекара са излагањима и истраживањима;
  • добила награду "Мина Караџић" за најбољег школског библиотекара 2009. године;
  • сарађивала са издавачким кућама Клио и Креативна школа на организовању радионица и остварењу пројеката о читању и медијској писмености у школама;
  • креирала прве електронске курсеве за школске библиотекаре, иницирала он-лајн часопис Школски библиотекар;
  • радила на информационом описмењавању запослених у школи, ученика и колега библиотекара;
  • админиситрирала веб-места школе и Друштва школских библиотекара, бринући се за екстерни маркетинг;
  • организовала посете сајму књига и београдским позориштима док је у школи било интересовања за то;
  • планирала и реализовала по један међушколски пројекат за ученике сваке године, проналазећи сараднике у другим школама Србије;
  • организовала и водила различите семинаре за наставнике и стручне сараднике, електронске и уживо;

Рад у школској библиотеци дао ми је простора и пружио увид у цео систем, какав нисам имала као наставник. Донео ми је потпуно нов угао гледања на образовање. Приближио ми је учитељски рад и значај њиховог посла, те од многих учитеља направио најбоље сараднике, какве никад нисам имала међу колегама србистима. И данас најбоље сарађујем са учитељима и на нивоу школе и на ширем нивоу. Библиотекарски посао оставио ми је простора за бављење медијима, што ме одувек занимало, електронским, пре свега. Електронским путем стекла сам нове, вредне сараднике, који представљају нову футуристичку снагу српске просвете. 

Sep 2003 - Jun 2009

вероучитељ

ОШ "Свети Сава"

Уз рад у школској библиотеци 6 година сам предавала и православну веронауку, по благослову, услед недостатка вероучитеља у тим првим годинама увођења овог изборног предмета. Углавном сам имала 6 часова, колико закон дозвољава за оне који већ имају норму. Рад с најмлађима је био драгоцено искуство у савком погледу: и методичком, и стручном, али и лична добит - освежили су ми сопствену веру у Бога. 

Као вероучитељ сам:

  • основала секцију из верске наставе на коју су долазили заинтересовани ученици који нису имали овај предмет јер их реформа није закачила
  • организовала поклоничка путовања једном годишње 
  • организовала редовне посете богослужењима
  • 3 године водила са учитељицом Бранком Радовановић верску мисионарску трупу која је радила драмске радионице и дописивања Библије, и с тим представама гостовали у школама и црквама, разним културним и верским манифестацијама
  • сарађивала са Светосавским звонцем 
  • објављивала дидактичке материјале из веронауке
  • помагала младим вероучитељима у вођењу и писању педагошке документације и методичких припрема
  • учествовала на Божићним квизовима у организацији Епархије бачке и освајали увек 1. место
  • учествовала на литерарним и ликовним конкурсима са верским темама и добијали награде и ученици и ја
Sep 1991 - Sep 2000

наставник српског језика

ОШ "Свети Сава"

Првих неколико година директор ми стално давао 7. и 8. разред због припрема за пријемни за упис у средњу школу. То је индирекран податак о захтевима које сам имала и тиме потврђивала истраживања о тадашњем стању у просвети - млад наставник имао је веће захтеве. То се после обрнуло. Тако сам добијала и старешинства: наслеђивала одељења наставника који одлазе у пензију, увек 7. или 8. разред. То је време у којем су у одељењима током ратних година пролазиле десетине деце избеглица. Бивало их је и по 40 у одељењу. Кад почнем да прегледам писмене, то траје цео викенд. Дешавало се да на посао одем директно, по целу ноћ прегледам контролне или свеске. Спавам кад се вратим.

У првим годинама рада покренула сам:

  • прославе Светог Саве који се у то време вратио у школе, Светосавске темате који и данас постоје у школи, избор Светосавског детета о чему постоје пропозиције у Статуту школе
  • новинарску секцију и школски билтен ТОН (Ту око нас) који и данас излази, али ређе: секција је добила 2. републичку награду на такмичењу литерарно-новинарских дружина 1996. коју додељује Друштво за српски језик и књижевност
  • лингвистичку секцију
  • редовне одласке у позориште (Српско народно у Новом Саду, Субоотичко итд) и дебате о одгледаним представама
  • неколико хуманитарних акција од којих најзначајнијом сматрам једногодишњу акцију на прикупљању прилога за изградњу Светосавског храма 1997. године, чега је последица била да школа добије Грамату патријарха Павла, и пријем групе деце код патријарха 

Учествовала и водила:

  • у многим литерарним конкурсима на којима су ученици освајали награде; посебно је успешан био конкурс "Светосавље и наше доба" на којима смо годинама имали и по неколико награда и због којег сам и сама награђивана као наставник-ментор
  • на такмичењима из српског језика за основне школе и увек стизали до највишег нивоа: за 5. и 6. разред међуопштински ниво, за 7. и 8. разред републички, на којима смо освајали неко од прва три места. Олга Пешић била је 3. на Републичком такмичењу 1996. а Гордана Чупковић освојила је 1. место на Републичком 1998. године. Олга је завршила економију, а Гордана је студирала језике.
  • водила увек по две групе додатног рада и две секције: новинарску обавезно, и драмску или лингвистичку, литерарну; на новинарској секцији имала сам и по две групе, и у обе сам држала мали курс из новинарства
  • припремала годинама све приредбе на нивоу школе, а по потреби и на нивоу града

Ни данас ми није јасно како сам то успевала да стигнем. Доводила сам децу кући да их спремам за такмичење, остајала у другој, учитељској смени да имамо пробе... Ваљда, младост!

                                         ОБРАЗОВАЊЕ

Education

професор југословенских књижевности и СХ језика

Филозофски факултет

Без дипломског - дипломски су чинила четири предмета историје српске књижевности.

Катедра је после распада Југославије преименована у Катедру за српску књижевност и језик. Предмети из историје српске књижевности су исти, а остале књижевности се бирају као изборни предмети.

Jul 2010 - Present

мр књижевних наука

Филозофски факултет

Магистарска теза: Стара српска књижевност у делу Лазара Мирковића 

Ментор: др Светлана Томин

Коментор: Томислав Јовановић

ЦИЉЕВИ И ПРОФЕСИОНАЛНО УСМЕРЕЊЕ

  • Професионални развој :
    • формални и неформални облици стручног усавршавања
    • демократизација знања и бесплатно стручно усавршавање путем размене искуства и повезивања
    • анагажман у стручним удружењима и јачање синдиклане свести
  • Унапређење педагошке праксе:
    • огледни часови, истраживања, пројекти
    • интердисциплинарна настава 
    • сараднички пројекти, тимски рад
    • публиковање стручних радова 
  • Теме и садржаји у наставном процесу
    • медијска и дигитална писменост 
    • функционална писменост
    • критичка свест 
    • развој виших облика мишљења и расуђивања 
    • примена електронског портфолија као алтернативног начина вредновања 
    • креативно писање и језичка култура 
    • могућност увођења садржаја лепих и визуелних уметности у постојеће наставне предмете и прописане планове 
  • Научни рад 
    • национални прегаоци који су задужили српску културу и неправедно запостављени или заборављени 
    • европска култура средњег века 
    • везе српске и византијске културе 
    • континуитет традиције

Портфолио

НАГРАДЕ

Certifications

Такмичење литерарних дружина

Друштво за српски језик и књижевност
Jan 2007 - Present

Светосавље и наше доба

Епархија бачке
Jun 2011 - Present

Дигитални час

Министарство за телекомуникацију
Oct 2009 - Present

Мина Караџић

Друштво школских библиотекара Србије
Jun 2010 - Present

Фестивал креативности пројекта Интернест

Издавачка кућа Клио
Mar 2009 - Present

Европски форум иновативних наставника

Мајкрософт
Nov 2007 - Present

Др Ђорђе Натошевић

Покрајински секретаријат за образовање и културу
Nov 2009 - Present

Дани информатике у школама Војводине

ПСОК, ЦНТИ
Apr 2008 - Present

Најбољи драмски сценарио

Дечији васкршњи сабор, МП, ДУМ
May 2008 - Present

Отворена сцена - Фестивал дечијег стваралаштва

Драмски студио "Арс либери", КЦ Бачка Паланка
Nov 2007 - Present

Похвала за постигнуте врхунске резултате на такмичењима из литерарног стваралаштва

Покрајински секретаријат за спорт и омладину
Jan 1993 - Present

Такмичење из књижевности школа Србије

Друштво за српски језик и књижевност Србије, СКЗ
Jun 2007 - Jun 2008

Креативна школа

ЗУОВ
May 1996 - May 1998

Републичко такмичење из српског језика

Друштво за српски језик и књижевност

Професионални развој

  БИБЛИОГРАФИЈА  РАДОВА

Узајамни електронски каталози - 19 погодака:

Објављени научни и стручни радови

  • Облици несмотрености, Школски библиотекар (он-лајн), децембар 2011. 
  • Ауторска права и владавина знања, он-лајн часопис Школски библиотекар, Београд, мај 2011. 
  • Радионице – новоговор модерног доба, Панчевачко читалиште, 2009 / 14 
  • Медијска писменост- инклузивна настава и језичка култура, Просветни преглед – Педагошка пракса, бр. 738, октобар 2009.
  • Рецензије књига Креативног центра за српски језик за 1, 2, 3. и 4. разред ОШ, 2008.
  • Између елементарне, функционалне и информационе писмености, Информациона писменост и доживотно учење, међународни научни скуп 5-7. октобар 2007, Београд, 2007. 
  • Методи рада са ученицима и наставницима основне и средње школе,  Савремена школска библиотека, зборник предавања одржаних 10. и 11. новембра на Филолошком факултету у Београду, Београд, 2007, стр. 77- 101. 
  • Превазилажење супротстављености традиционалног и модерног у раду школских библиотека, Годишњак библиотека Срема, 2007, бр. 7, стр. 77-82. 
  • Занимљива веронаука, Просветни преглед, Београд, 2007, бр. 675, додатак Педагошка пракса. 
  • Предмети другачији од осталих, Просветни преглед, Београд, 2007, бр. 650, додатак Педагошка пракса 
  • Трагови трајања, монографија школе, Бачка Паланка, 2006. (коаутор) 
  • Традиционалне вредности пред изазовима технократског доба, Деца и библиотеке, Зборник радова са међународног научног скупа одржаног у Београду од 5. до 9. октобра, Београд, 2006, стр. 337. 
  • Средњовековна уметност као сведочење религије, Сунчаник, бр. 12-13 (2005), стр. 53-58. 
  • О косовском завету, Православно дело, бр. 6 (2005), стр. 63-84. 
  • Критички осврт на заступљеност драмског дела у програмима основних школа,  Школски час српског језика и књижевности, 1999 /5. 
  • "Васпитно-образовне" секте или мајстори паклених радионица,  Школски час српског језика и књижевности, 1999/ 1-2. 
  • Рецензије књига: Светло истине Мире Грк, Гетсеманске ноћи Жаклине Николашевић, Људи из собе 221 Миленка Ераковића, Зауставите мртве Бориса Максимовића.
  • Електронски ПИЛ-часопис (Мајкрософт): Два начина претварања пауер-поинта у филм,  јун-јул 2011; Дигитална бележница у функцији портфолија, август 2011; Вредновање он-лајн курса техникама веб-мајнинга, мај 2011; Примена фотографије у настави и Аутоколаж, април 2011; Креирање школског веб-сајта, 4 наставка, новембар, децембар 2010,јануар, март 2011. 

Онлајн дидактички материјали за ученике или образовне раднике:

Часови и активн.

Text Section

Фото-прилози

Моја веб-места

Интересовања

  • старине
  • ентеријер 
  • филмска уметност 
  • музеологија и архивистика

References

References